data-nosnippet>
U Srbiji je u toku kolosalna manipulacija kolektivnom odgovornošću oko Srebrenice kako bi se diskreditovali studenti blokaderi, opozicija i pobunjeni narod
Svet danas obeležava tridesetu godišnjicu najtežeg zločina počinjenog na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata dok zvanični Beograd nastavlja da se oslanja na ofanzivni revizionizam Top of Form i odabrao je da negira genocid u Srebrenici svrstavajući se na mračnu stranu istorije.
Vučić provokativno prkosi demonstrantima koji po raspaljenoj Srbiji zahtevaju pravdu i istinu. Vidovdanske nagrade nedavno je dodelio apologetama vlasti i novinarkama režimskog medija koji širi laži u fabričkim količinama, a potom je odlučio da pomiluje četvoricu batinaša koji su u Novom Sadu studentkinji sa blokada polomili vilicu.
10 dana uoči komemoracije Srebrenice, sudstvo pod kontrolom predsednika oslobodilo je bivšeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, Milenka Živanovića optužbi da je naredio prisilno preseljenje bošnjačkog stanovništva iz zaštićene zone i time počinio ratni zločin za koji je tužilaštvo tražilo minimum 5 godina zatvora.
Bio je to još jedan lični doprinos negiranju istine i ponižavanju više od 8.000 žrtava nekoga ko ni kao radikal ni kao naprednjak, ni kao poslanik ni kao predsednik Republike nikada nije hteo da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid. “Strašan zločin” može, “genocid” ne može.
Evropska komisija je kritikovala vlasti u Srbiji zbog negiranja genocida. “Evropska unija odbacuje i osuđuje svako poricanje, relativizaciju ili pogrešno tumačenje genocida u Srebrenici. U Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca, što je u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima”, kaže se u saopštenju iz Bruxellesa.
Prije 15 godina u Skupštini Srbije je usvojena deklaracija o osudi zločina u Srebrenici koju je predložila vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Deklaracija “na pola koplja” izbegla je da izričito upotrebi termin “genocid”, već “osuđuje zločin utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde”.
Vučićeva vlast je još odlučnija u odbijanju genocida pa tako direktno krši obaveze koje ima prema Tribunalu UN-a. Održava se transverzala politike Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. Ne čudi. Vučić je kao bivši radikal crtao granice velike Srbije po Hrvatskoj, pre tačno tri decenije pretio da će za jednog ubijenog Srbina pobiti stotinu Bošnjaka, a beogradski Bulevar Zorana Đinđića prelepljivao je imenom generala Ratka Mladića. On negde u dubini duše veruje da je Srebrenica bila mesto “osvete Turcima”.
Vučić je maja 2024., kada se u UN-u patetično pokrivao srpskom zastavom, angažovao sve raspoložive arsenale kako bi pokazao da iza Rezolucije UN-a koja 11. juli označava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, stoji konspirativna namera da se Srbi proglase za genocidni narod, a RS kao genocidna tvorevina koju treba ukinuti.
Rezolucija nigde ne pominje ni Srbiju, ni Republiku Srpsku ni srpski narod. Odgovornost je individualna, a ne kolektivna. Individue su po zatvorima, ali druge individue uporno ponavljaju teoriju zavere o takozvanom genocidu iako rezolucija UN-a bezrezervno osuđuje svako njegovo negiranje. Vučić je mogao da prestane da vodi politiku uz vetar kojom vraća na stare i otvara nove frontove po regionu i Evropi, ali nije.
“Ukoliko o sebi primarno mislite kao o žrtvi, to vas oslobađa svake odgovornosti”, poručio je istaknuti svetski mislilac Yuval Noah Harari.
Srebrenica je sada ponovo aktivirana u pokušaju da se diskredituju studenti blokaderi, opozicija i pobunjeni narod. U toku je kolosalna manipulacija kolektivnom odgovornošću i širenje straha. Ne pripisujte stotinama hiljada građana neistine o “genocidnom narodu” koje ne postoje nigde sem u glavama političara na vlasti i medijskih liliputanaca koji ih bespogovorno slušaju.
Upornost kojom vlast izvrće činjenice je impresivna i mora da bi zadivila i tvorca propagandističke mantre da sto puta ponovljena laž postaje istina. Studenti blokaderi žele da prihvate da su Srbi prvi genocidni narod na svetu, glasi otrovna poruka koja javnosti treba da ogadi veleizdajnike i srbomrsce koji se mesecima bune zahtevajući istinu i pravdu, a sada i vanredne parlamentarne izbore.
Proglasiti Srbiju genocidnom je jedan od četiri stuba blokaderske politike. Ruše nam Srbiju, uništavaju srpski narod, žele da mu na čelo stave genocidni žig, čuje se grmljavina srpskog predsednika koji, nošen nacionalizmom i nepostojećim genocidom, pobeđuje nepostojeću “obojenu revoluciju”.
Kada se tome dodaju predsednikove izjave da su blokaderi odgovorni što je Milošević izručen za Den Haag, za raspad Zajednice Srbije i Crne Gore, za nezavisnost Kosova ili poređenje studenata sa nacistima, artiljerijska priprema terena za obračun sa mladima i građanima koji ih podržavaju je obavljena. Spin je glup, što ne znači da nije opasan.
Nova generacija ne želi da živi sa teretom Srebrenice. Ne prima se na laži. Oni žele da izađu iz magijskog kruga zločina po kome se kriju srpski zlikovci iz Srebrenice, koji i danas ponavljaju floskule “izvršavao sam naređenja” ili “nisam znao za te događaje”.
Nastavak vijesti ispod promo sadržaja
Vučić nije Srbija. I sve manje je Srbija. Opozicioni poslanički klub Stranke demokratske akcije Sandžaka, u kome su još Pokret slobodnih građana i Partija za demokratsko delovanje, podneo je 3. jula Skupštini Srbije Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici koji je zasnovan na presudama Haškog tribunala, kao i na Rezoluciji Generalne skupštine UN-a iz 2024., kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Prema Predlogu rezolucije, Srbija bi se obavezala i na to da insistira na obrazovnim programima koji će, kako je navedeno, “budućim generacijama usaditi lekcije o svim negativnim posledicama koje su proizašle iz genocida”.
Rođeni 1995. sada imaju 30 godina i verovatno ne razumeju kako je moglo da se desi da generacije njihovih roditelja za predsednika države izaberu čoveka koji je sa skupštinske govornice pozivao na masovno ubijanje. Oni su u Beogradu i Novom Pazaru pokazali kakvu Srbiju žele. “Pomaže Bog, braćo i sestre” i “Selam alejkum”, razmenjivali su pozdrave. Zato se sa njima solidarišu u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, Podgorici.
“Kukavica”, uzvikuju demonstranti predsedniku zbog odbijanja da raspiše vanredne izbore. “Kukavice”, mogli bi da mu poruče svi građani Srbije koji se ne plaše istine o genocidu u Srebrenici, mestu zločina koje prikriva mnoge druge zločine.
“Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost”, pisao je George Orwell u romanu “1984”: “Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost!” Da li to znači da ko ruši prošlost, ruši budućnost?