data-nosnippet>
Stanivukoviću, pročitaj Dejton prije nego ga tumačiš, poučuje Banjalučanin iz Švedske Edin Osmančević.
– Gradonačelnik Banje Luke Draško Stanivuković ponovio je staru Dodikovu mantru da je “Dejton garantovao Republici Srpskoj grb, himnu, dan Republike Srpske i vojsku” i da su ta “prava oduzeta”. Ta izjava nije samo politički spin, nego i čista pravna neistina.
Šta stvarno piše u Dejtonu?
Dejtonski mirovni sporazum se sastoji od glavnog teksta i 11 aneksa. Aneks 4 je Ustav BiH, koji je pravno najvažniji dio. Evo nekoliko ključnih odredbi:
Član I/1 Ustava BiH:
“BiH će nastaviti svoje pravno postojanje prema međunarodnom pravu kao država, s unutrašnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom.”
Dakle jasno se definiše da je BiH jedna država, a entiteti su samo administrativne jedinice bez prava na odcjepljenje.
Član III/3 (b):
“Entiteti će pružiti svu potrebnu pomoć Vladi BiH da ona može ispunjavati međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.”
— Drugim riječima to znači da entiteti moraju sarađivati, a ne graditi paralelne simbole ili institucije koje krše državne zakone.
Član V/5:
“Svi simboli BiH i njenih entiteta će biti usklađeni sa Ustavom i neće biti diskriminatorni prema bilo kojem konstitutivnom narodu.”
Dakle, nikakav “grb” ili “himna” Republike Srpske koji isključuje Bošnjake i Hrvate nije mogao biti trajno ustavno zaštićen. Upravo zato su stari grb i himna RS-a proglašeni neustavnim od strane Ustavnog suda BiH.
Vojska Republike Srpske:
Dejton ne garantuje entitetsku vojsku. Čak ni riječ “vojska” ne postoji u tekstu Ustava BiH. Reforma odbrane 2005. godine, kojom su Vojska RS i Vojska Federacije integrisane u Oružane snage BiH, provedena je zakonito, uz saglasnost Narodne skupštine RS i Federacije.
Dan RS-a (9. januar):
Ne postoji u Dejtonu. Štaviše, Ustavni sud BiH je 2015. godine utvrdio da je obilježavanje 9. januara kao Dana RS-a diskriminatorno i neustavno (predmet U-3/13).
Zašto Stanivuković i Dodik lažu o Dejtonu?
Jer istina im ne odgovara. Istina je da su brojna rješenja donesena političkim dogovorima, često uz saglasnost predstavnika Republike Srpske, a ne “nametanjem stranaca”. Ali mnogo je lakše prodavati priču o “otimanju” nego priznati da su ti procesi bili dio obaveza iz Dejtona i međunarodnog prava.
Stanivukovićevo “pozivanje na jedinstvo naroda” zapravo znači gašenje opozicije i prikrivanje činjenica. To nije odbrana Dejtona — to je njegovo kršenje u praksi.
Ako se već pozivaš na Dejton, Stanivukoviću, pročitaj ga. Ako ga budeš tumačio na isti način kao i svoje nesvršene studije onda si obrao bostan! Isto onako kako negiraš genocid u Srebrenici “ jer ti to nisi učio u udžbeniku historije”!
Ovdje ne pale više niti populističke bajke niti skupljanje asfalta kako bi se prikupili poeni!
Stanivukovićeva “briga” za narod je samo nastavak Dodikovog starog trika: kad nemate rješenja za ekonomske probleme, korupciju i odlazak mladih, pričajte o “stranim faktorima” i “otimanju prava” iz Dejtona. To nije patriotizam, to je manipulacija, zaključio je Edin Osmančević.