data-nosnippet>
Jedna od zanimljivijih tema na koje je Christian Schmidt ukazivao u svojim posljednjim intervjuima odnosi se na odgovornost Evropske unije za aktuelnu situaciju u Bosni i Hercegovini, piše Klix.ba.
Iako je Schmidt i dalje zadržao diplomatski ton i nije ulazio u detaljno otkrivanje svih okolnosti, iz njegovih odgovora se može iščitati određena kritika prema strategiji Evropske unije, posebno kada govori o projektu plinovoda Južna interkonekcija.
U intervjuu za njemački Süddeutsche Zeitung Schmidt je bio nešto odmjereniji, ali je kroz jedan komentar jasno ukazao na odnos EU prema projektu plinske diverzifikacije u BiH.
„Plinovod se zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU. Cilj je bio smanjiti utjecaj ruskog Gazproma. Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada Evropljani više nisu uključeni. To što Amerikanci imaju drugačiji pristup ne može im se unaprijed zamjeriti“, rekao je Schmidt za ovaj list.
Otvoreniji je bio u razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), u intervjuu koji je, prema tvrdnjama novinara koji ga je vodio, Schmidt kasnije pokušao zaustaviti.
Govoreći ponovo o projektu Južne interkonekcije, Schmidt je iznio slične stavove, ali znatno direktnije kritikovao pristup Brisela.
„Sada EU kaže da to više ne može podržati jer se ne radi o obnovljivim izvorima energije. Tako Bosna ostaje ovisna o ruskom plinu. Nije dovoljno samo naknadno kritikovati druge. Gdje je evropska strategija?“, upitao je Schmidt.
Na pitanje o vlasnicima američke kompanije AAFS, koja bi trebala učestvovati u realizaciji projekta i koja se povezuje s krugovima bliskim administraciji predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, Schmidt nije želio konkretno odgovoriti, ali je nastavio kritikovati pristup Evropske unije.
„Pitanje je kako se uopće dopustilo da stvari odu ovako daleko. Evropa mora fleksibilnije reagovati na potrebe pojedinih država, što ne znači da treba prihvatati baš sve“, rekao je visoki predstavnik.
Ove izjave dodatno su dobile na značaju u kontekstu njegovog odlaska iz Bosne i Hercegovine, za koji se, prema dostupnim informacijama, vezuje upravo pitanje projekta Južne interkonekcije.
Prema navodima iz političkih krugova, administracija u Washingtonu insistirala je na Schmidtovom odlasku i imenovanju osobe koja bi bila bliža američkim interesima. Ipak, zanimljivo je da Schmidt u svojim intervjuima nije direktno optuživao Sjedinjene Američke Države, već je najveći dio odgovornosti usmjerio prema Evropskoj uniji.
Iako je isticao da je tokom mandata imao podršku evropskih država i za svoj rad i za nastavak djelovanja OHR-a, očigledno je da je zamjerio Briselu što je, prema njegovom viđenju, neodlučnim pristupom dodatno zakomplikovao projekat koji Washington smatra strateški važnim.
Treba podsjetiti i da je Delegacija Evropske unije u BiH 13. aprila ove godine uputila pismo domaćim političkim akterima u kojem je naglasila da svi zakoni usvojeni u Bosni i Hercegovini moraju biti usklađeni sa standardima EU.
Iako su iz Delegacije EU tada naveli da je to bio jedini razlog slanja pisma, njegov sadržaj dio javnosti protumačio je i kao distanciranje od projekta Južne interkonekcije. Upravo na tu percepciju Schmidt indirektno ukazuje kada govori da se EU povukla iz projekta i da je evropska politika ostala bez jasne strategije.
Njegove izjave mogu se posmatrati i kao svojevrsan poziv Evropskoj uniji da ozbiljnije pristupi pitanju plinske diversifikacije u Bosni i Hercegovini, posebno kada je riječ o Južnoj interkonekciji.
S obzirom na to da je upravo ovaj projekat, prema brojnim informacijama, bio jedan od razloga zbog kojih je Schmidt bio pod pritiskom da napusti funkciju, njegove kritike prema Briselu mogu se tumačiti i kao pokušaj da dio odgovornosti za cijelu situaciju prebaci na Evropsku uniju.
Njegove primjedbe nisu bez osnova. Evropska unija se i ranije suočavala s kritikama zbog sporijeg i kompleksnijeg procesa donošenja odluka, posebno u kontekstu Bosne i Hercegovine. Takav sistem rezultat je same strukture EU i potrebe da se 27 država članica usaglasi oko zajedničkih stavova.
S druge strane, kontrast u odnosu na američki pristup je očigledan. Sjedinjene Američke Države odluke donose brže i znatno direktnije utiču na političke procese u BiH, što je Schmidt imao priliku pratiti tokom svog petogodišnjeg mandata.