Nikola Krstić, novinar iz Beograda, u intervjuu za „Slobodnu Bosnu“ analizirao je političke promjene u Srbiji nakon senzacionalne pobjede Studentske liste, ali i moguće posljedice pada režima Aleksandra Vučića po političke strukture u regionu.
Poseban fokus razgovora bio je na finansijskim vezama vlasti u Beogradu i Banjoj Luci, aferi Alta banke, milionskom zaduženju Vlade Republike Srpske, kao i inicijativama za otkrivanje i oduzimanje nelegalno stečene imovine političara i funkcionera iz RS-a.
Krstić je govorio i o talasu hapšenja i istraga u Srbiji, mogućem bijegu pojedinaca preko Drine, ali i scenarijima koji bi mogli uslijediti nakon političkog kraha Aleksandra Vučića.
U javnosti je odjeknula informacija da se Vlada Republike Srpske, usred ozbiljne finansijske krize, zadužila za čak 22 miliona eura kod Alta banke u Srbiji, i to neposredno prije njenog gašenja. Kako je moguće da banka čiji je vlasnik donedavno imao samo mjenjačnicu postane važan kreditor i finansijski kanal za režime Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, uključujući i transakcije prema Rusiji?
* Svašta će se još otkriti u danima što dolaze. Ovo je bio samo prvi potres, onaj spontani, koji tek najavljuje cunami koji će potopiti ovaj naprednjački Vavilon. Alta banka je bila možda najtanji sloj koji je pukao pred tim ljuljanjem, ali morate razumeti, ovo je i dalje njihova vlast. Srpska napredna stranka i svi njeni koalicioni dronjci još uvek su u tehničkom mandatu i sve ovo što gledate, slušate i pratite jesu tenzije na njihovom dvoru.
Može li gašenje Alta banke i hapšenje Davora Macure predstavljati važan trag za istražne organe u Srbiji i BiH kada je riječ o porijeklu imovine Milorada Dodika, Nenada Nešića i drugih političara iz RS-a? Postoji li u Beogradu stvarna politička volja da se ta imovina locira i trajno oduzme?
* Kao što uvek govorim i pišem, svuda i bilo gde, vladajućoj eliti, bilo da je ona u Srbiji ili Republici Srpskoj, kao i bilo gde na ovom svetu, uvek su bitni profit i lični interes. Sve se to, naravno, godinama kroz sistem kulturalizuje i od toga se pravi nešto što je navodno u svrhu nekakvih apstraktnih nacionalnih interesa, ali kada krenu ovakvi epicentrični događaji, onda se svima njima zatrese tlo pod nogama. Ovih dana ćete primetiti kako čitava družba iz Republike Srpske menja ploču, ublažava ton, odjednom valja sarađivati sa novom vlašću u Srbiji, odjednom to više nisu blokaderi, nisu ustaše, nisu strani plaćenici. Odjednom smo sada svi navodno isti. Videćemo šta će biti kroz vreme i prostor, ali u Srbiji prvo kreće demontaža mutantskog entiteta koji je u sebe usisao sve aspekte paramilitarne i terorističke organizacije, kao i narko-kartela, a naziva se Srpskom naprednom strankom. Kada krene destrukcija te organizacije, onda će se videti, nadajmo se, kakve sve konekcije postoje sa ostalim elementima po regionu i širom sveta.
U Srbiji je primjetan nagli val hapšenja i pokretanja istraga, iako nova vlast još nije zvanično preuzela mandate. Je li riječ o zakašnjelom buđenju tužilaštava koja sada strahuju za vlastitu poziciju i eventualnu lustraciju? Mogu li ovim potezima pokušati spasiti vlastite karijere nakon godina ignorisanja brojnih afera?
* Kao što sam rekao, ovo je sve sada klanica unutar kartela. Dakle, bilo je potrebno da jedna osoba kaže da je poražena i da čitava scena pukne, pa da već sledećeg dana krenu talasi osvete i međusobnog trenja. Tu vidimo dugo skrivanu i potiskivanu napetost među frakcijama i klanovima unutar te naizgled homogenizovane grupacije, pa sada oni na sve moguće načine pokušavaju da otfikare te maligne delove i da prikažu sebe u boljem svetlu od njih. Međutim, četrnaest godina ćutanja i ignorisanja svega toga – iz nebitno kojih razloga i motiva – takođe je zločin, odnosno saučesništvo u tome. Nije na meni da određujem da li će biti spaseni, moje će biti da pratim čitav proces, ali zaista mislim da nam seča knezova tek stiže, a da je ovo samo tizer svega toga.
Sve su češće spekulacije da bi pojedinci obuhvaćeni istragama u Srbiji mogli pokušati pronaći utočište u Republici Srpskoj, preko Drine. Može li im eventualna zaštita struktura bliskih Miloradu Dodiku omogućiti izbjegavanje pravosudnih procesa u Srbiji?
* Ne znam odakle su ti navodi, nisam još čuo za njih. Ljudi intuitivno naslućuju da će biti opšta bežanija, kao što je vlasnik spomenute banke pokušao da pobegne. Međutim, ono što možemo da primetimo, a što nam istraživački centri u Srbiji donose već godinama, jeste da je u Srbiji bila pljačka epskih razmera i da mnoštvo stvari i imena uopšte ni ne znamo. Ponavljam, još uvek se nalazimo u intermezzu. Ne smem mnogo da prognoziram jer je ovo iskustvo u Srbiji, koje je srušilo krvoločni režim Aleksandra Vučića, nesvakidašnje i autentično, stoga je svaki dan novi eksperiment u našem društveno-političkom životu.
Sve češće se povlače paralele između sudbine porodice Slobodana Miloševića i trenutne pozicije Aleksandra Vučića. Koliko je realna mogućnost da Vučić, suočen s brojnim aferama i potencijalnim procesuiranjem, krene stopama Mire Marković i potraži politički azil izvan Srbije?
* Počinje sve da mi bude jasnije, hipotetički gledano, da će, ukoliko dođe do momenta kada zaista budu morali da se sklanjaju, mnogima od njih sigurna kuća biti u Izraelu. Retkima u Moskvi, a dobar deo bi mogao i da se skloni po Evropi, SAD i drugim kontinentima.
Srpskonaprednjački bašibozuci su poslednjih godina vredno radili na tome da steknu međunarodni legitimitet, s jedne strane kako bi mogli da održavaju sopstvenu tehnologiju vladanja, a s druge kako bi imali povlastice u svom postperiodu.
Ponosno i teatralno hvaljenje širom sveta pobratimskim odnosima sa sada već poraženim režimom Benjamina Netanyahua, dok on pod užarenim nebom, u najvećem koncentracionom logoru XXI stoleća, ubija palestinski narod – to nije moglo drugačije da se čita osim kao naprednjačka džoker-karta kojom su sebe predstavljali u svetlu nekoga ko je uvek bio na strani zemalja Globalnog severa.
Međutim, ako posmatramo Aleksandra Vučića na individualno-psihološkom nivou, meni se čini da će on, zapravo, hteti da sebe pred kamerama i svima ostalima prikaže kao žrtvu, kao nekoga ko je samo, jelte, branio srpski narod i kao nekoga ko je zaista – u to sam čak siguran – ubeđen da će ga istorija pamtiti kao Perikla naše zemlje. Njegov uži krug, a da ne pričam o širem, mislim da ne gaji takve sentimente i da bi oni verovatno ipak hteli da spasu što se spasiti može.
Još neko vreme ćemo se najverovatnije s njima natezati. Oni će simulirati opoziciju, ali za naše društvo, ovo getoizirano, sada konačno probuđeno i eruptivno, jeste jako važno da njega i sve njegove satrape dovedemo do pravosnažne presude koja će ostati zakucana u istoriji kao svedočanstvo o, za sada, najgadnijoj eri beščašća naše zemlje u novom milenijumu.
(M. I.)