Odluka o minimalnoj plati u Federaciji BiH trebala bi biti donesena do kraja godine. Vlada FBiH ima dvije opcije – zadržati postojeći minimalac od 1.000 KM ili ga povećati na 1.200 KM.
Nakon haosa koji je pratio prošlogodišnje povećanje minimalne plate, ponovo se otvara pitanje hoće li nova odluka proizvesti slične ili čak teže posljedice.
Ekonomski analitičar Igor Gavran ističe da sve zavisi od načina na koji bi povećanje bilo provedeno i kako bi se ono odrazilo na poslodavce.
„Povećanje plata ima pozitivne efekte na radnike kojima se plata povećava, ali da bi imalo pozitivne efekte na sve radnike i da bi se izbjegli rizici otpuštanja, povećanje bi se moralo provesti paralelno sa smanjenjem doprinosa. Tada bismo imali veće neto plate, ali bez značajnog povećanja bruto troška za poslodavce“, naveo je Gavran.
Upozorio je da bi povećanje minimalne plate bez smanjenja doprinosa moglo proizvesti iste ili čak teže negativne efekte nego ranije.
„Da se minimalna plata poveća bez ikakvog smanjenja doprinosa i da se dramatično poveća bruto plata, možemo očekivati iste ili gore efekte nego što smo ih već imali“, kazao je.
Govoreći o najavama diferencijacije minimalne plate prema stručnoj spremi, Gavran smatra da bi takav pristup mogao otvoriti prostor za zloupotrebe.
„Ako se diferencijacija ne veže za posao koji se obavlja, mogli bismo doći u apsurdnu situaciju da ljudi kupuju diplome, a nastavljaju raditi iste poslove, dok poslodavci moraju povećavati plate bez ikakve veze s realnom vrijednošću rada“, upozorio je.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović naglašava da je stanje u privredi teško, uz nedostatak kapitala i investicija.
„Nivo minimalne plate se uobičajeno dogovara kroz tripartitni sporazum sindikata, poslodavaca i Vlade. Nije uobičajeno da se minimalac nameće bez saglasnosti poslovne zajednice“, kazao je Pavlović.
Dodao je da svako povećanje minimalne plate automatski povećava doprinose i poreze, što predstavlja dodatno opterećenje za privrednike.
„Najgore je donositi ovakve odluke na kraju godine, kada su poslovni ugovori već zaključeni. To može dovesti do ponavljanja negativnih scenarija kakve smo već vidjeli“, naveo je.
Federalni zastupnik i ekonomski analitičar Admir Čavalić smatra da politika ne bi trebala biti direktno uključena u pregovore o minimalnoj plati.
„Radnik na minimalcu, bez obzira na iznos, bit će nezadovoljan radnik i prvi koji odlazi iz zemlje. Ne može se graditi ekonomska politika na velikom broju radnika na minimalcu“, kazao je Čavalić.
Istakao je da nagli potezi imaju visoku cijenu.
„Ove godine FBiH je izgubila između 12.000 i 13.000 radnika. Diferencijacija minimalca po stručnoj spremi nije dobro rješenje – na tržištu rada se plaća vrijednost rada, a ne diploma“, naveo je.
Čavalić smatra da minimalna plata treba rasti, ali kroz unaprijed poznat i predvidiv automatizam.
„Najgora moguća opcija je da se u sredini decembra ne zna šta će se desiti 1. januara. Potrebna je predvidljivost, a ne ad hoc odluke“, zaključio je.
O ovom pitanju oglasio se i premijer FBiH Nermin Nikšić, navodeći da iznos minimalne plate od 1.200 KM trenutno nije realan.
„Prošle godine smo se odlučili za šok terapiju jer razgovori nisu davali rezultate. Sada ćemo ići sa usklađivanjem u skladu s formulom za usaglašavanje“, kazao je Nikšić.